Koloman Novak

Završio je Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu 1959, gde je prvi put samostalno izlagao u Domu kulture „Zapadni Vračar“ 1963. i u Ateljeu 212 1965. Učestvuje na izložbi Nova tendencija 3 u Galeriji suvremene umjetnosti u Zagrebu 1965, potom na izložbama Tendencije 4 1968-1969. i Tendencije 5 1973. Godine 1967. odlazi u Beč gde boravi do 1971. i za to vreme priređuje dve samostalne izložbe u Galeriji u Grihenbajslu (Galerie im Griechenbeisl) 1968. i 1971. Učestvuje na vrlo značajnoj međunarodnoj izložbi Kinetika, na poziv Vernera Hofmana, u Muzeju umetnosti 20. veka u Beču 1967. Po povratku u Beograd priređuje retrospektivnu izložbu Objekti 1962-1976 u Salonu Muzeja savremene umetnosti 1976. Poslednju izložbu u Beogradu imao u Galeriji Kulturnog centra 1995. Zastupljen je u postavci Sekvence u Muzeju savremene umetnosti.

Novak je pionir neokonstruktivističke i luminokinetičke umetnosti u Srbiji, sa svojevremeno znatnom reputacijom u Austriji. Pored niza lumino-objekata, realizovao je kao svoj kapitalni rad ambijent Svetlostne orgulje, sa klavijaturom za ritmičku organsku i automatsku pratnju orkestra u koncertnoj dvorani Studija N u Beču 1969. kao i opremu za paviljon Austrije na Sajmu u Nici.

Sopstveni umetnički put Novak je podelio po sledećim etapama: Prva beogradska faza 1961-1966, Bečka faza 1966-1971, Druga beogradska faza 1971-1996, Londonska faza 1996-1997. (gde i kada realizuje ciklus mobilnih objekata pod nazivom Homomobili). O svom radu saopštio je sledeće: „Moja tehnologija je vrlo jednostavna. Trudim se da jednostavnim sredstvima dođem do složenih rezultata. Što se tiče načina funkcionisanja mojih objekata, najbolje je otvoriti jednog od njih i sve je odmah jasno. Spolja, neki moji objekti izgledaju kao mali televizori. Iznutra, oni imaju elektromotor koji pokreće sijalice u boji, a svetlost do ekrana prolazi kroz statične filtere ili obrnuto, filteri su pokretni a sijalice statične. Naravno, svaki od mojih objekata je na neki način različit, bilo u konstrukciji, bilo pak u vizuelnom i kolorističkom delovanju“.

Za luminokinetičku umetnost smatra da je „svojstvena visokorazvijenom društvu u kome se životna sredina neminovno mora učiniti humanijom. Kinetička umetnost na nov način organizuje prostor i deluje relaksirajuće, pre svega sredstvima čiste likovnosti, kao što su pokret, svetlost, boja i vreme“.

Koloman Novak

Kinetički objekat (1968-1976)

instalacija (metal, sijalice, pleksiglas, elektrometar),

95 cm x 95 cm x 30 cm